Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza

04. April. 2013.

Vesti

"

Odredbe ovog zakona primenjuju se od 31.marta 2013. godine i to na transakcije po ugovornim odnosima zaključenim nakon 31. marta 2013. godine odnosno na transakcije po ugovornim odnosima zaključenim pre 31. marta 2013. godine ukoliko nije otpočela njihova realizacija (nije vršena isporuka dobara odnosno pružanje usluga).


zakon-logo.jpg Poštovani,

koristimo priliku da Vas obavestimo da je od 31. marta počeo da se primenjuje Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.

Odredbe ovog zakona primenjuju se od 31.marta 2013. godine i to na transakcije po ugovornim odnosima zaključenim nakon 31. marta 2013. godine odnosno na transakcije po ugovornim odnosima zaključenim pre 31. marta 2013. godine ukoliko nije otpočela njihova realizacija (nije vršena isporuka dobara odnosno pružanje usluga).

Ukazujemo na sledeća najbitnija rešenja u novom zakonu:

  • Ugovorom između privrednih subjekata ne može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 60 dana (rok počinje da teče od dana prijema fakture odnosno dana ispunjenja poveriočeve obaveze ukoliko nije moguće utvrditi dan prijema fakture ili ako je faktura primljena pre nego što je poverilac ispunio svoju obavezu, odnosno od dana isteka roka za pregled predmeta obaveza ako je ugovorom ili zakonom predviđen takav rok koji maksimalno može biti 30 dana), ako ugovorom između privrednih subjekata iz stava 1. ovog člana nije ugovoren rok za izmirenje novčanih obaveza ili ukoliko ne postoji pisani ugovor, ili ukoliko je ugovoren duži rok od propisanog u stavu 1. ovog člana, dužnik je dužan da bez prethodne opomene izmiri novčanu obavezu u roku od najkasnije 60 dana uz izuzetak kod otplate na rate isporučene robe ili pružene usluge kada su mogući rokovi do 90 danas tim što najmanje 50 % ukupne obaveze mora biti isplaćeno istekom polovine tog roka a ostatak do isteka roka.
  • Izuzetno ugovorom između privrednih subjekata može se predvideti duži rok od 60 dana, uz obavezu da dužnik, odnosno primalac isporučenih dobara, odnosno pruženih usluga, obezbedi plaćanje u ugovorenom roku predajom poveriocu bankarske garancije koja sadrži klauzule: "neopoziva", "bezuslovna", "naplativa na prvi poziv bez prigovora" ili avalirane menice od strane banke kao oblik obezbeđenja za naplatu duga.
  • Ugovorom između javnog sektora (u koji ulaze i javna preduzeća) i privrednih subjekata ne može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 45 dana, u slučaju kada je u tom ugovornom odnosu javni sektor dužnik.
  • Poverilac ima pravo da od dužnika zahteva naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze u iznosu od 20.000 dinara, za slučaj da novčana obaveza nije izmirena u rokovima utvrđenim odredbama čl. 3. i 4. ovog zakona.
  • Odredbe ugovora koje nisu u skladu sa odredbama ovog zakona smatraju se ništavim i ne proizvode pravno dejstvo.
  • Na novčane obaveze koje nisu izmirene u rokovima određenim ovim zakonom poverilac ima pravo na kamtu pod uslovom da je izvršio svoju ugovorne obaveze.
  • Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata vrši ministarstvo nadležno za poslove finansija. Ministar nadležan za poslove finansija donosi akt kojim se uređuje način i postupak vršenja nadzora nad sprovođenjem ovog zakona u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata. (pravilnik)
  • Poverilac predlog za izvršenje shodnom primenim ZIO pokreće postupak za sprovođenje izvršenja na osnovu verodostojne isprave i ima pravo u predlogu da traži i naknadu za kašnjenje u iznosu od 20.000 din
  • Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno privredni subjekt ili subjekt javnog sektora, koji ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim ovim zakonom (čl. 3. i 4. ovog zakona). Na osnovu pomenutog zakona ministar finansija doneo je dva pravilinika o načinu i postupku vršenja nadzora nad sprovođenjem zakona i to pravilinik koji o nadzoru nad privrednim subjektima i pravilnik o nadzoru nad javnim sektorom.

Pomenutim pravilnicima uređen je način vršenja nadzora, ovlašćenja nadzornih organa odnosno Ministarstva finansija i privrede (nad privrednim subjektima) i Uprave za trezor (nad javnim sektoom) kao i način pokretanja prekršajnih postupaka.